Poslovne vijesti - Crna Gora

Vlada: Za razvoj 1,47 milijardi

Za realizaciju Nacionalnog plana razvoja Crne Gore do 2016. godine, čiji je Nacrt pripremilo Ministarstvo finansija, predviđen je ukupan budžet od 1,47 milijardi eura.

Udio državnog u ukupnom četvorogodišnjem budžetu Nacionalnog plana razvoja će, kako se navodi u Nacrtu, iznositi 820 miliona eura ili skoro 55,6 odsto. Preostalih 44,4 odsto budžeta biće obezbijeđeno iz kredita, donacija i EU fondova.

Investicije u održivi rast iznosiće 1,15 milijardi eura, a u pametni i inkluzivni rast 168,55 miliona, odnosno 153,8 miliona eura.

"Ukupna suma za investicije u održivi rast od 1,15 milijardi eura s jedne strane može da izgleda pretjerano visoka, posebno ako se uzme u obzir ukupno predviđena suma za sve investicije u Nacionalni plan razvoja od 1,47 milijardi", navedeno je u Nacrtu, koji će do četvrtka biti na javnoj raspravi.

Prosječni godišnji udio javnih investicija u skladu je sa prosjekom EU, ali politika ulaganja mora uzeti u obzir ciljeve fiskalnog razvoja, posebno onaj o ograničenju javnog duga na 51 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Uzimajući u obzir makroekonomske uslove i finansijska ograničenja, biće potrebno ponovo razmotriti odgovarajući nivo javnih izdataka tokom procesa implementacije Nacionalnog plana razvoja. Politika umjerenih investicija, u skladu sa praksom EU, implicira ukupne kapitalne izdatke za nacionalne mjere razvoja u iznosu od 16 odsto do 18 odsto BDP-a", objašnjeno je u Nacrtu.

Primarni cilj donošenja Nacionalnog plana razvoja podrazumijeva poboljšanje kvaliteta života građana Crne Gore u dugom roku. U tom kontekstu, Nacionalni plan razvoja bi trebalo da doprinese povratku na realni rast BDP-a od tri do četiri odsto, snižavanju deficita javnih finansija i postizanju izbalansiranog budžeta do 2016. godine, kao i smanjenje učešća neformalne ekonomije za 50 odsto.

"Njegov cilj je da na strateškoj viziji razvoja Crne Gore ponudi okvir za primjenu odgovarajućeg miksa politika i mjera. Nacionalni plan razvoja treba da formuliše strateške prioritete i pravce razvoja, kako bi definisao oblasti politika i pojedinačne mjere i javne investicije potrebne za ostvarivanje strateških ciljeva", objašnjeno je u Nacrtu.

Nacionalni plan razvoja je od suštinskog značaja za srednjoročno planiranje razvojnih mjera i investicija, koje će dijelom biti finansirane iz javnih sredstava, a veoma je važno i programiranje EU pomoći koju Crna Gora dobija kroz IPA fondove. Plan razvoja, kako je saopšteno, uključuje sve razvojne i investicione mjere i projekte koji će biti implementirani do 2016. godine, ali ne i one iz javnog sektora koji nijesu razvojnog karaktera.

"Donošenjem Nacionalnog plana razvoja Vlada pokazuje spremnost da preduzme dalje korake u procesu pristupanja EU. Na taj način, su predstavljeni fokusi buduće politike razvoja do 2016. godine", navedeno je u Nacrtu.

Nacionalni plan razvoja ima za cilj uspostavljanje konsolidovanog srednjoročni investicionog i razvojnog plana, koji bi pokrenuo najhitnije razvojne prioritete za podsticanje ekonomskog rasta Crne Gore. Poseban akcenat Nacionalnog plana razvoja stavljen je na usklađenost sa zahtjevima i standardima politika EU, kao i dalju integraciju IPA fondova, koji će biti dostupni Crnoj Gori.

U operativnom smislu, Nacionalni plan razvoja počiva na detaljnoj procjeni postojeće ekonomske, socijalne i ekološke situacije, formulaciji strateških i operativnih ciljeva tog programa, identifikaciji ključnih oblasti politika za postizanje strateških ciljeva i kreiranju konzistentne matrice mjera i investicija u okviru finansijskih mogućnosti usklađenih sa makroekonomskim i fiskalnim scenarijima.

"Plan polazi od vodećih principa koji podrazumijevaju koncept takozvane zelene ekonomije, tri razvojna prioriteta - turizam, energetika i poljoprivreda i ruralni razvoj, kao i relevantnih sektorskih strategija", objašnjeno je u Nacrtu.

Nacionalnim planom razvoja identifikovano je 18 oblasti politika za investicije i reformu javnog sektora, u okviru kojih je definisano 69 konkretnih i potrebnih mjera za investicije.

"Te mjere su povezane sa pravcima takozvanog pametnog, održivog i inkluzivnog rasta, predstavljenim u Strategiji EU 2020", navodi se u Nacrtu.

Pametni rast predstavlja inovacije, digitalizaciju i mobilnost mladih ljudi, a održivi poboljšanu efikasnost korišćenja resursa i industrijsku politiku. Inkluzivni rast podrazumijeva bolju zaposlenost i smanjenje siromaštva.

Pametni rast se odnosi na poslovni ambijent, mala i srednja preduzeća, kokurentnost, nauku, visoko obrazovanje, informacione tehnologije i turizam, a održivi na poljoprivredu, šumarstvo, energetiku, životnu sredinu, saobraćaj i stanovanje i građevinarstvo. Inkluzivni rast se odnosi na tržište rada, obrazovanje, sport, socijalnu zaštitu i zdravstvo.